| PRAVA STRANA

Инсистира се на срећи, индивидуалној. Некоме је срећа бутик дизајнерске робе. Некоме Мекдоналдсов хамбургер. Овако уско дефинисана срећа је маркетиншки трик. Има БиБиСи четворосатни документарац на сличну тему, почиње с Фројдом.

И хероин је некоме срећа. И сома, код Алдоуза Хакслија описана као “Све предности Хришћанства и алкохола, без њихових мана.”

“Јер тек сада постало је по први пут могуће да се помисли о срећи људској. Човек је био створен као бунтовник: а зар бунтовници могу бити срећни?”

[...]

Кажем ти да човек нема веће бриге него да нађе оног коме ће што пре предати дар слободе, са којим се рађа то несрећно створење.

[...]

Али слободом људском овладаће само онај ко ће умирити њихову савест.

[...]

Тада ћемо им дати мирну и тиху срећу, срећу слабих створења, какви су и створени.”

Фјодор Достојевски, Браћа Карамазови (Велики Инквизитор).

Није циљ срећа, већ ослобађање од страхова.

Човјек се боји слободе, па олакшање и срећу нађе кад је се одрекне. Слобода је у ослобађању од страхова, па и тог од стицања слободе.

Преузимање бремена одговорности, одрастање, зрелост.

“Просветитељство је човјеков излаз из самонаметнуте незрелости… Ова незрелост је самонаметнута кад њен узрок не лежи у мањку разумијевања, већ у недостатку одлучности и храбрости да се разумом служимо без помоћи другог.” Имануел Кант, Одговор на питање: Шта је просветитељство?

Један од најинтелигентнијих људи данашњице, Реј Курцвајл, заробљен је у сопственом страху од смрти. Тај страх генерише све његове футуристичке теорије о спајању са машинама и људским побједама над смрћу.

“Атараксија, Ἀταραξία, спокој на грчком. Од стране Епикурејаца, израз кориштен да означи луцидно стање чврстог спокоја, које се манифестује као континуирана слобода од брига и немира.  Дефинисано још и као “стање слободе од емотивног немира и анксиозности; спокој”.

За Епикурејце, атараксија је била синоним за једину могућу срећу за човјека. Стицање знања о свијету било је важно само да би се људи ослободили религиозних страхова и сујевјерја. Превасходно се требало ослободити страха од богова и страха од смрти.”

Википедија, исјечци

Мир и спокој у зен варијанти чине се прије као вегетирање. Медитација и гама таласи су у реду, али имплицитна неактивност не качи се исто на сваки темперамент. Лакше је постићи мир у планинама Тибета и Атоса, или долини Лоаре. Живјети у граду, усред потрошачког лудила, другачија је друштвена игра. Но знам и за једног младог православног свештеника који се спустио у Будву. Дошао у срце блуда и неморала. Риспект.

[...]

Не може се бити срећан док је оволико зла на свијету.

Графит у Београдској улици поручиваће с пркосом, “There’s no cure for the pain, e percio mi faccio“.

[...]

Људски страхови стално се умножавају. Страх од педофилије, модеран и актуелан, представљен је у изузетном данском филму Јагтен. Недовићу ће, послије овог филма, требати два Мекалан 10 вискија да дође себи. Спокој је у тим тренуцима врло далеко.

Реветон је хакерска превара која блокира компјутер због наводног илегалног скидања софтвера или посјета сајтовима с дјечијом порнографијом (са све печатом полиције и цитираним члановима закона који су прекршени). За уклањање блокаде потребно је платити отприлике 100 еура (зависи од стандарда и курса). Само у једном дану, Љета Господњег 2012., хакери су узели око 44 хиљаде еура.

“Тражио сам Господина и он ме услиша, и избави ме од страха свакога.” Псалми, 34:4

Страх од Бога, родитеља, себе, Друштва, неуспјеха, сиромаштва, жене, мужа, жестоких момака, полиције, власти, политичара, изопштења, самоће, болести, смрти… Само Слобода (од) Страха (је) Срећа. Или народски, селимовићски, “Бој се овна, бој се говна, а кад ћу живјети?”