| PRAVA STRANA
kategorija: ego
tagovi: ,

Otkad sam postavio prošli tekst, a ima tome puna 4 mjeseca, par ljudi me je pitalo kad ću napisati novi. Pa iako je u međuvremenu bilo par ideja koje su se krčkale sa strane (jer mozak je u tom periodu bio usredsređen na on-side), a neke su već i do kraja sazrele, ipak sam odlučio da se prije svega oglasim jednim kratkim tekstom, po temi sličnim prethodnom. Naime, nekom vrstom kulturološkog zapažanja.

Budim se na jutro svog rođendana. Noć prije, smanjio sam telefon i pošao da spavam prije nego što je otkucala ponoć, no to nije bilo neophodno: niko me, kao što je to bio slučaj ranijih godina, u međuvremenu nije zvao niti poslao poruku. Vidio sam samo da su stigla dva e-maila, ali ih nisam čitao.

Obaveza radi, dan ranije se mailom oglasila jedna tinejdžerska veza, jer – stara ljubav zaborava nema. U toku dana, javljali su se prijatelji sa svih strana, ali meni je prvi utisak ostao upečatljiv…

Naime, od dva pomenuta e-maila, jedan je bio od Turkish Airlines-a: svojevremeno sam uzeo od njih karticu da šparam milje i zađa’ola, izgleda, ostavio i datum rođenja; drugi – od mog osiguravajućeg društva, kome sam morao dati svoje tačne podatke.

To je jedna strana priče. Druga je da ne postojim na Facebook-u, pa sam izgleda potpuno isključen iz svih socijalnih relacija – mojih podataka nema u de facto registru, ljudi ne dobiju obavještenje da mi je tog dana rođendan, a što bi se mučili da pamte informacije o izopštenicima kao što sam ja.

Poenta je – shvatili ste već – kompanije znaju o nama više nego naši prijatelji i rođaci, a ako možda i ne znaju više, onda sigurno brže dolaze do podataka. I za to uopšte nisu krive – one samo rade svoj posao :) . Krivi smo mi, ljudi, koji uvijek biramo liniju manjeg otpora. Peščanikovci bi rekli: Ako vam je dobro, onda ništa.

Rođendan ne slavim već godinama, ovdje je samo poslužio kao povod za kulturološku crticu.