| PRAVA STRANA
abaut

molekul-logo

“Vi biste hteli, gospodo, da vam pokažem svoju rodnu kuću? Ali moja se majka porodila u bolnici u Fijumi, i ta je bolnica već srušena. Nećete uspeti da stavite ploču na moj dom, jer je i on valjda srušen. Ili biste morali staviti tri-četiri ploče sa mojim imenom: u raznim gradovima i raznim državama, ali ni tu vam ne bih mogao pomoći, jer ne znam koja je bila moja rodna kuća, ne sećam se više gde sam živeo u detinjstvu, jedva znam na kojem sam jeziku govorio. To što pamtim, jesu slike: zaljuljana palma i oleandri negde kraj nekog mora, Dunav koji teče mutnozelen pored livada, jednu brojanicu: en-den-dina, ti-raka, tina…”

(…)

“Iz Kotora (Kotor se trouve dans la region de la Zeta, en Yougoslavie, dans le golfe de Cattaro, une embouchure de la mer Adriatique) treba krenuti oko pet sati. Posle sat vožnje uz strme serpentine treba negde zastati i čekati.

Dan treba da je vedar, ali je potrebno da na zapadu bude nekoliko belih oblaka i da liče na krdo belih slonova.

Onda treba obuhvatiti pogledom more, planine, nebo.

Zatim nebo, planine, more.”

(…)

“Svaki mladi senzibilitet, pogotovu ako je bio zahvaćen obrazovanjem i muzikom – a to je bio njegov slučaj – sklon je da mutne zanose tela i duše, tu lirsku magmu mladosti, sagleda kao preuranjene znake dara, a da je najčešće u pitanju samo tajanstveno treperenje senzibiliteta, ta mutna sprega između lučenja žlezda i grčenja simpatikusa, simbioza organske tektonike i duševne muzike – koje su dar mladosti i duhovnog preobilja i, slične poeziji po svojim drhtajima, lako se mogu pobrkati sa poezijom. A jednom u vlasti te magije – koja s godinama postaje opasna navika, kao duvan i alkohol – čovek nastavlja da piše, veštom rukom versifikatora, sonete i elegije, patriotske i prigodne stihove, a da je sad već reč samo o zamahnutom mehanizmu koji se pokrenuo u mladosti i sad se okreće tek po sili inercije i navike pri svakom i najmanjem vetru, kao prazna vetrenjača.”

(…)

“Živim u desetom arondismanu i ne bolujem od nostalgije.”

 

(Odlomci iz raznih pripovijetki iz knjige Lauta i ožiljci, Danila Kiša.)

Amsterdam, decembar 2012.

———————————————————————————————————————————————————————-

OFF-SIDE Vladimira Nedovića je skromni pokušaj da se doprinese obogaćenju zatvorenog cyber neba iznad Crne Gore (“ne prima mi ni plača ni molitve”). Stoga će tekstovi uglavnom biti na srpskohrvatskom jeziku*. Vladimiru lično, ove stranice služiće kao izduvni ventil za sve što mu se bude motalo po glavi – za sve što ga bude interesovalo, intrigiralo ili tangiralo.

Ime OFF-SIDE je višeznačno. Jedan od razloga za njegov izbor može se naslutiti ako dovoljno puta posjetite sajt ili osvježite stranicu (F5) , a usput vam bude naklonjena vjerovatnoća (sreća). Drugi razlog odnosi se na davnašnju ambiciju i fascinaciju autora da napravi automatski detektor ofsajda za fudbalske utakmice, uz pomoć kamera. Treći je vezan za činjenicu da se njegov prvi zvanični sajt (ON-SIDE) odnosi na profesionalni domen. Itd.

“Nije važno odakle sam, sve dok znadeš kuda putujem…”

Prostorno, putanja autora ovih virtuelnih stranica opisivana je po slijedećem redu vožnje (uz mnogo usputnih stanica): Kotor (1979) -> Beograd (1998) -> Miami (2000) -> Amsterdam (2004) -> ?

U nešto apstraktnijem smislu, putovanje je kao rezultat dalo jednu heterogenu smjesu utisaka, mirisa, slika, ožiljaka, sjećanja i boja. Jednu slagalicu, puzlu sveg dosadašnjeg iskustva, kao na slici ispod. Sve to će nesumnjivo izaći na površinu kroz tekstove na ovim stranicama.

 

Amsterdam, jun 2009.

Keramičke pločice

Keramičke pločice iskustva


* (Mnogobrojne reference odozgo na Danila Kiša ovdje ćemo eksplicirati citatom iz Skladišta)

“On sada ima oko pedeset godina – nikako manje od pedeset, može samo više – živi u izgnanstvu (kao Kundera), piše na svom maternjem jeziku, češkom, slovačkom, poljskom, mađarskom, srpsko-hrvatskom (srpskom ili hrvatskom), možda i na jidišu (mada mi se čini odveć mlad za to), kao da piše na nekom mrtvom jeziku, i stoga mu je taj jezik još dragoceniji; govori još i čita na francuskom, nemačkom, mađarskom, ruskom, od rođenja je dvojezičan, a dva-tri je naučio kasnije, ali ga svi pitaju, njega, tog jedinog (kako se njemu čini) čuvara svog dalekog i bliskog maternjeg jezika, pitaju ga zašto ne piše na francuskom, nemačkom, engleskom – a on već po stoti, po hiljaditi put objašnjava da se ne piše jezikom, nego celim bićem, mitosom, tradicijom, svešću i podsvešću, utrobom, sećanjem, svim onim što se kroz zamah ruke pretvara u automatizam, u slučajnu metaforu, u asocijaciju, u književnu aluziju, u idiotizam, u nesvesni ili namerni citat. Jer on – i to ga upravo čini srednjoevropskim piscem – vuče za sobom užasan teret melodija jezičkih i muzičkih; vuče za sobom klavir i mrtvog konja, i sve ono što je na tom klaviru svirano, i sve one koje je taj konj nosio u bitkama i porazima, mermerne statue i bronzana bradata poprsja, slike u baroknim ramovima, reči i melodije – reči i melodije nikom izvan tog jezika razumljive, realije, koje na drugim jezicima treba objašnjavati dugačkim fusnotama, velikom svetu nepoznate aluzije, ratove, epove, epske junake, istorijske i kulturološke pojmove, turcizme, germanizme, mađarizme, arabizme koji imaju svoj jasan i precizan poluton… jer on ne može da dozvoli sebi kao Rus, kao Francuz, kao Englez, kao Nemac da ne uči i ne zna nijedan drugi jezik… idiomi, uzrečice, poslovice, zagonetke, gatke, sinonimi, među kojima treba da biraš, jer sinonimi nisu iste reči, isti zvuk, ista boja, jer “kara-tamna noć”, sa ovim zvučnim turcizmom, nije isto što i “crna noć”, “tamna noć”, jer to “kara” izaziva istorijske asocijacije, podrazumeva neku etnografsku, etnološku, rekao bih nacionalnu, tešku, gustu, pastuoznu tamu, tamu punu krikova i jauka, rzanja konja, plača dece, kuknjavu majki, to je tama crna kao krv, kao gavran, kao dva “vrana gavrana” iz narodne epske pesme, gde taj novi sinonim “vran” jeste ako ne nova boja a ono nova nijansa crnog, nov pridev koji ide uz neke nove imenice, “vrana” je kosa devojačka, na primer, a to opet nije crna kosa, nije samo crna, nego “crna kao zift” ili tamna, kao što noć može biti “tavna-tavna”, i to više nije ona ista turska, krvava noć puna jauka i strave, nego noć kada zađe mesec, kad zamiriše jorgovan, neka spokojna… lirska noć.
I on zna da se sve to, svi ti zvuci, sav taj instrumentarij njegovog jezika gubi u prevodu, on zna da “black” nije isto što i “kara”, “vran”, “taman” i “tavan”, on zna da je fr. “noir” zapravo svetla boja kao što je tvrdio Malarme, a da je “jour” svojim muklim, dugim “ou” zapravo reč pogodna za noć, kao da se jezik poigrava značenjima, kao da je nalepio pogrešnu belu etiketu na noć a crnu na dan, bez ikakvog smisla i logike, i zna da “schwarz” i “Nacht” isto tako svojom kratkoćom, svojim stakatom nisu isto što i “crn”, što i “tavan”, “taman”, “kara-taman” ili “noć”, “noćca”, “kara-tama” i “kosa vrana”. I zna da nijedan prevod, ni najbolji, neće preneti sva značenja, sve instancije njegovog jezika, sve istorijske, književne, nacionalne, verske, etnografske, pesničke asocijacije originala, i smešiće se tužno kad pročita u kritici da njegova knjiga na francuskom (npr.) zvuči “bolje od originala”, gde se podrazumeva da je original pisan na nekom barbarskom jeziku, i da je smisao svega toga, tog nerazumljivog barbarskog mucanja postao jasan, razgovetan, osmišljen tek u prevodu.
Zato se on smeška gorko kada mu kažu: “Pišite na francuskom, pa vi divno govorite francuski!” jer oni ne znaju da govoriti divno i pisati nije isto, ne znaju da je piscu jezik sudbina, i da je svaki pokušaj spoljne intervencije, svako nasilje nad tom sudbinom poput neke teške operacije ili mutacije gena iz kojih se ne izlazi čitav, ne izlazi isti.”

7 komentara

mirela

August 23rd, 2009

added to favs. pozdrav!

August 24th, 2009

@ mirela

Lijepo, hvala.

mirela

September 18th, 2009

opet ja. aj se javi na moj mail, nih da ti nesto kazem. lijepo ces se nasmijati, ja jesam :) ))

nindza

September 23rd, 2009

Bravo majne frendu!Odlican sajt!A gdje je Plav na ovoj “prostornoj putanji”?:)))LOV JU

September 23rd, 2009

@ nindza

Plav je usputna stanica, sem ako me udomis iduce godine oko 01.08. ;)

nindza

September 23rd, 2009

Oujeaa.Uzgred,dobra je Istorija covjecanstva,procitala sam.Nadam se da se i tebi svidja.Cmoketong!

September 23rd, 2009

Da, odlican je Zeldin, to je prava knjiga za mene. Preporuke slicnog ‘materijala’ su dobrodosle!

ostavite komentar