| PRAVA STRANA
kategorije: doma, ego
tagovi: ,

Moje plavo nebo, moj čisti, rasterećeni, umireni i srećni um, to je onaj Lovćen iznad Kotora, onaj njegov špic kojim para oblake i kojim izbija iznad svog tog mračnog i vlažnog kumulonimbuskog gomilanja u nebeske visine, u uvijek plavo i čisto nebo, u otvoren pogled na strane morske i gorske, na Boku, na Kameno more, i još dalje, na sve što želi, i gore i dolje, i lijevo i desno, jer može mu se, on je moćan, ponosit, stamen i nepokolebljiv, on vlada tim visinama, njemu se oblaci ne mogu primaći i ne mogu ga poremetiti, on je sȃm i svoj, slobodan.

kategorija: doma
tagovi: ,


Moj Kotor je jedno široko Beckmannovo platno.

Karnevali, maškare i orgije. Noći u krčmama. Smijeh, pijanstva i nasilje. Riba. Socijala. Sirotinja i polusvijet. Lude. Oriđinali. Fantazije, snovi i košmari. Mȍre. Rat, tijela, meso. Narod, uvijek i svuda. Ruganje, podšpicavanje, ćakule, Karampana. Škerci i škandali. Isus i preljubnice. Raspinjanje na krst i spaljivanje karnevala. Sablasni portuni. Jugo, tuga i Mrak.
(…)
Kišova A i B. Isječci iz Peščanika. Frojdov san o trima Parkama. Kanice. Pestingrad. San Đovani. Slovo M ljubavi upisano u put. Tȃ brda.


“She finished grinding and a rustle of water overflowing on the fire drew her again to the stove, to all those objects of her solitude.”

Elio Vittorini, Conversations in Sicily, 1937

Svježe mljevena kafa bila je još u mlincu kad joj je šuštanje kipuće vode, što se počela prelivati van kogume, ponovo privukla pažnju špaheru – kužini, drvima, škafi u ćošku – svim tim stvarima koje su činile njenu samoću. Baba je, kao i uvijek, bila u crnini, na glavi je imala faculet a preko ramena debeli gunj. Na nogama su bile čizme, skupe, stigle iz Amerike, ali za koje ona nije mnogo marila, noseći ih kroz baštinu i trošeći po docima. Vani je bilo hladno i vlažno, kako to biva zimi u tom dijelu Boke. Bio je Božićni period i u uglu, iznad fotelje, bilo je, prazničnim balonima okićeno, mlado stablo lovorike.

Baba je hvataljkom otvorila vrela vrata špahera i unutra se ukazao vatreni plamen. Prošarala je kratko po vatri, dok su varnice udarale o niski plafon špahera. Onda je iz kartonske kutije ispod dohvatila jedan komad iscijepanog drveta i ubacila ga u vatru. Sjutra treba ustati rano: uveče će doći unuci a ona mora prije toga ubrati i okititi badnjake.

P.S. Ova priča biće ogledalo babine slike u mom pamćenju, i kao takva će rasti i razvijati se. Stoga je sasvim moguće da će se u priči preklapati elementi iz raznih vremenskih perioda, koji neće obavezno pratiti hronološku logiku.

“С јесени, кад почну ветрови”,
свјестан сам тога још више,
но увијек, питам се да ли
могуће је спојити та два
сензибилитета, јужњачки
емотивни и овај сјеверни,
увијек с погледом прикованим
на циљ, на успјех, на добит.

Анди Сам писао је још давно,
“Боже, како сам немоћан пред
овим цвећем”, и ја се питам
колико таквих узнемирења
ми носимо у себи и да ли
можемо икад задржати једнаку
кон-цен-тра-ци-ју.
И да ли значи нешто снага воље,
и оне смокве бабине што
појео сам јуче и што дале
су ми снагу, вјерујем чврсто.

И сјетим се онда жилавости
бабе Станке и свега што она
прошла и издржала је,
и понадам се да и ја имам
ту жилу и почнем да вјерујем
да све се преживјети може и
да ми саткани смо од тврдог
материјала и онда стиснух
зубе и наставих до краја
узбдрице и до врха моста
и изгурах дан и испаде доста добар.

И сад лебдим на ивици међу
та два сензбилитета, да спреман
сам да пођем на једну или
другу страну, а неспреман
за обије, и то све јаче је
много с јесени, но стално
лебди нада мном као ризик
и као опасност…

 

P.S. Gore opisano sricao sam dok sam se borio protiv vjetra na biciklu, žureći na jedan sastanak. Trebalo je preći dugački i visoki Nescio most ka Ijburgu, što je, na kraju, poslužilo kao inspiracija. Bilo je to usred perioda poduže psihološke i finansijske krize. Na sastanku je postignut dogovor o saradnji između firmi Flavourspace i Winestein.